ПЕТИЦИЈА ПРОТИВ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ПОКОЈНИХ САРАДНИКА

ПЕТИЦИЈА ПРОТИВ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ПОКОЈНИХ САРАДНИКА

СА ФАШИСТИЧКО-НАЦИСТИЧКИМ ОКУПАТОРОМ БАЧКЕ ИЗМЕЂУ 1941. и 1944. г.

 

Ми, доле потписани грађани Србије, захтевамо да се рехабилитују искључиво особе, које ни у ком смислу нису сарађивале са окупатором између 1941. и 1944. године.

Ова петиција се односи на актуелни покушај рехабилитације потказивача – покојни брачни пар Хајнал Пал и Маргита из Сомбора, који су потказивали на десетине невиних грађана Сомбора, као и на наоружаног члана Хортијеве добровољне паравојне формације "Турански ловци", покојног Тибора Киша из Врбаса, по цивилној струци, иначе, инжењера у шећерани у Врбасу, који је био за све време трајања окупације наоружан.

Тражимо од власти и надлежних за рехабилитације (виши судови, те виша јавна тужилаштва) да се у овим конкретним случајевима узму у обзир искази још живих сведока, тј. у случају рехабилитације покојног туранског ловца исказ госпође Јудите Крстић (рођ. 1928), а у случају брачног пара Хајнал да се саслуша Ема Зађва (рођ. 1934).

Сведок Јудита Крстић, која је имала 16 година у време смрти Тибора Киша, изјавила је на аудио-снимку из 2013. године, на свом матерњем мађарском језику, да по њеним непосредним сазнањима покојни Тибор Киш није ликвидиран од стране комунистичког режима, већ да је погинуо у одмазди од стране његових колега, такође туранских ловаца, у току 1944. године, пре ослобођењу Врбаса. Тај аудио-снимак је у току 2013. године преведен, по налогу Вишег суда у Новом Саду, путем официјелног судског тумача, на српски језик.

Молимо цењени Суд, да се позове сведок Јудита Крстић на расправу, или да се узме њено сведочење у записник, путем официјелног судског поступка.

Закон о рехабилитацији из 2011. године забрањује рехабилитацију особа, који су добровољно ступили у састав оружаних јединица окупатора.

Сведок Ема Зађва је, писменим путем, затражила у октобру 2014. године од Вишег суда у Сомбору да се саслуша као сведок, те у марту 2015. године и од Апелационог суда у Новом Саду да се позове као сведок, у предмету рехабилитације ратних злочинаца, и потказивача, покојног брачног пара Хајнал из Сомбора.

Сведок Ема Зађва није позвана ни од једног компетентног вишег суда, те ми, доле потписани грађани Србије, тражимо да се Ема Зађва саслуша као сведок дешавања из 1944. године. Наиме, по њеним непосредним сазнањима, брачни пар Хајнал је потказивао како Хортијевим окупаторима у пролеће 1941, тако и немачким нацистичким окупаторима у лето 1944 године. По њеним сазнањима, брачни пар Хајнал позвао је на свој салаш високе официре Хортијеве окупационе војске у пролеће 1941, где су их угостили јелима и пићем. Том приликом, потказали су на десетине невиних грађана Сомбора.

У лето 1944. године Ема Зађва је била сведок, када су јој СС-официри депортовали наставницу клавира, госпођу Леви, која је становала у Париској улици у Сомбору, близу њихове сарачке радионице и радње. Том приликом, видела је како су СС-официри за косу вукли њену наставницу из стана у Париској улици, те су је бацили на плато камиона. Она је очевидац како је, истовремено, дошло и до пљачке стана госпође Леви од стране Хајнал Пала и Маргите, те официра мађарске Хортијеве војске Тибора Баротија. Ема Зађва је током тог лета више пута видела у кући Хајналових вредне слике и намештај, који је био опљачкан из стана госпође Леви.

Судови су одбили сведочење Еме Зађва због тадашњих њених година (имала је десет и по година у јуну 1944, када је депортована госпођа Леви).

Тражимо да се испоштује закон о рехабилитацији, да се саслушају горе наведени сведоци, а да се рехабилитују само особе које нису сарађивале са окупатором.

 

У Сомбору, јула 2015. године