#919: -  

 

Valjda dok nam i u Opštoj bolnici ne počnu umirati novorođene bebe i najdraži zbog nesposobne direktorice koja jedino zna i nakovanj pokvariti i dvije slike na zidu zavaditi. Samo tada će to biti krici nemoćnih pojedinaca. Sad je posljednja šansa da se organizovano i odlučno suprotstavimo zlu u obliku povampirene hanume Izetbegović. Ali daj bože. Naš kukavičluk i neorganizovanost izgleda gube bitku pred njenim bolesnim ambicijama i inatom. Zaposleni u ovoj ustanovi trebali bi prvi povući neki konkretan potez koji bi onda sigurno prihvatili i pacijenti ove bolnice. Ali ako oni nemaju volje i hrabrosti suprotstaviti se nadolazećem zlu na vrijeme onda nam nema pomoći. Po sugestijama koje dobijaju od svojih šefića da se suzdrže i ne miješaju vidi se da je snajka svoje prste već duboko zavukla tamo gdje treba. Sindikat i gospodin Abud Sarić od koga smo iskreno očekivali da zauzmu nekakav čvrst stav po ovom za njih sudbinskom pitanju ni mukajet. Ili nedostaje hrabrosti ili su dio tala. Prije ovo drugo, jer su već preuzeli neke sramne uloge u ovoj tragikomediji. Ne znaju oni da Izetbegovići do svojih obećanja drže ko do lanjskog snijega. Ko ne vjeruje neka se samo prisjeti nekih od obećanja B. Izetbegovića koje je zaboravljao u trenutku dok ih je izgovarao. Jedino njemu sveto je lična nafaka u neograničenim količinama. Koketira i sa šejtanom za svoju korist, a o pravima otpuštenih radnika, boraca, invalida, logoraša, silovanih žena, nožem izbodene djece po tramvajima neka brine Nailova mater. Nije hanumi naum palo da se kao ostale žene svjetskih političara posveti humanitarnom radu, nego kao i sve gladne uši i malograđanski skorojevići zapucala baš previsoko. Šta ćeš može joj se. Što pokorni bošnjo može izdržati i istrpiti to ni jedan magarac ne može. Valja nam se konačno porimiti s tim da smo obična prdimahovina u rukama onih koji zanaju šta hoće. DEFINITIVNO

#920: Seko usvoji me! - Re:

Ocito je da su se uposlenici pomirili sa sudbinom ili im je vec zaprijeceno,ostacete bez posla ako se budete bunili,a u ovakvom jadu i bijedi nije se igrati sa korom hljeba koju krvavo zaradjuju i oni i svi mi drugi u ovoj zemlji.Citam,evo po svim medijima i gledam kako je gosp.Danuta Moon (supruga Americkog ambasadora)vec od samog dolaska ukljucena u humanitarni i iznad svega,uzviseni rad,pomazuci nasim majkama,sestrama,suprugama,kcerkama koje se bore sa strasnom bolesti,rakom dojke....I lijepo mi dodje da zaplacem na sav glas...dok Danuta daje sebe za nase zene,ova nasa,nazovi zena,Bosanka,daje sebi sve sto stigne....Koja je to sramota za ovu zemlju,da li smo svjesni.Znam i podatak da je nekada bila ponudjena da se angazuje u nekoj od kampanja koje rade zene oboljele od raka dojke i da je glat odbila (a i sama nosi rak dojke,koji apsurd)Ali,sto bi se ona borila za te zene kada ona skokne do Ljubljane,operise dojku,zavrsi tretmane i onda u napad na imovinu ove nam jadne Bosne.....Toliko o njenoj empatiji prema covjeku.....Samo da se zna i ne zaboravi....